• Istorija

    Taksi prevoznici u Beogradu između dva svetska rata

    Taksista, fijakerista ili uopšteno prevoznik u starom Beogradu nije mogao biti svako. Da je to bilo lako, taksista bi bio svako. Šalu na stranu, pravila taksi i fijakerskog javnog prevoza u Beogradu između dva svetska rata deluju dosta uređenije nego što se u praksi može videti danas, 90 godina kasnije. Treba napomenuti da je u Beogradu još od 1922. godine postojalo Udruženje profesionalnih šofera. Kako je bio uređen zakon o “vozilima za opštu upotrebu” i vozačima istih, uverite se sami čitajući redove koji slede. Sva taksi vozila moraju dva puta godišnje na tehnički pregled. Taksista je dužan da preuzme vožnju za koje se prijavio. Ukoliko taksista nije u mogućnosti da…

  • Istorija

    Dobanovci u godini 1914.

    Sigurno vam se već dogodilo da čitate prvi tom nekog dela i da nemate nastavak. Danas sam pročitao prvi deo memoara prote Save Petkovića, oduševljeno završavao poslednju stranicu i nakon par minuta shvatio da nastavak nikada nije štampan, još gore, izgleda da nije ni napisan. O manjim mestima, selima i njihovom stanovništvu ima vrlo malo sačuvanih istorijskih podataka, iz razloga što je sva pažnja uvek bila usmerena na velike gradove, velike ratove i velike pobednike. Sećanja prote Petkovića donose korisne informacije o ovom sremskom selu, danas skoro pa predgrađu Beograda. Ko je prota Sava Petković? Njegovo ime sam prvi put pročitao na koricama knjige “Rečnik crkvenoslovenskoga jezika” (Sr. Karlovci 1935.),…

  • Istorija

    Beogradska moda 1920. Kratke suknje i gologlave devojke

    „Šala o zbilji – Fezet“ spada u onu grupu knjiga čiji vam naslov ne govori ništa, pa stoga verovatno nikada ne bi pružili ruku ka njoj. Knjigu “Šala o zbilji” objavio je 1921. godine, prvi i jedini put, poznati beogradski izdavač “Geca Kon”. Tematika ove knjige bavi se beogradskom svakodnevnicom u godinama odmah nakon završetka Prvog svetskog rata. Poglavlje koje sam izabrao govori o modi i pomodarstvu tih godina. Prepoznaćete određene šablone ponašanja i razmišljanja prisutne i dan danas. Kada je zimus trebalo poći na put u oslobođenu zemlju, bio sam u nedoumici kako da se spremim. Do nas su iz Beograda dopirali najraznovrsniji glasovi o oskudici u kojoj se…

  • Istorija

    Par reči o Vuku Karadžiću

    Kako se govorilo u Vukovoj porodici? U porodici prvog i najvećeg srpskog zakonodavca srpskog jezika govorilo se – nemački. To je poznato. Manje je poznato koliko se i kako Vuk starao da mu žena i deca nauče srpski. O tome je Vuk mislio čim se u Beču upoznao sa svojom budućom ženom Anom Kraus. Tri meseca nakon poznanstva sa njom a tri godine pre ženidbe, on joj piše: “Radujem se što niste zaboravili ono što sam Vas učio srpski, nego ste i sami još naučili. želja mi je da jednom dobro govorite i pišete srpski.” Vukova želja nije se ispunila: Ana nikada neće naučiti da dobro govori srpski, a kamoli…

  • Istorija

    Bolesno društvo ili jedno nerazvijeno nacionalno osećanje

    A istina je stara, da je zlo veliko, kad obućar mesi hleb, a hlebar šije obuću. Ne boluju ljudi samo, nego i države.  Da li je u kojoj državi društvo bolesno, može se poznati po mnogim znacima. Kada na jednu državu naiđe bolest, onda se najčešće menjaju ljudi na upravi, a pogreške ne, nego iste pogreške prelaze u nasleđe s jednog na drugoga. Bezbrižno i lakoumno svako se tu prihvata i onoga posla, koji dotle ni video nije, a kamo li da ga je učio, samo ako je s tim mestom skopčana dobra plata i položaj. Ništa to neobično nije, sa sokaka onako nespreman i neupućen da zauzme kogod mesto…