Istorija

Taksi prevoznici u Beogradu između dva svetska rata

Taksista, fijakerista ili uopšteno prevoznik u starom Beogradu nije mogao biti svako. Da je to bilo lako, taksista bi bio svako. Šalu na stranu, pravila taksi i fijakerskog javnog prevoza u Beogradu između dva svetska rata deluju dosta uređenije nego što se u praksi može videti danas, 90 godina kasnije. Treba napomenuti da je u Beogradu još od 1922. godine postojalo Udruženje profesionalnih šofera. Kako je bio uređen zakon o “vozilima za opštu upotrebu” i vozačima istih, uverite se sami čitajući redove koji slede.

  • Sva taksi vozila moraju dva puta godišnje na tehnički pregled.
  • Taksista je dužan da preuzme vožnju za koje se prijavio. Ukoliko taksista nije u mogućnosti da preuzme vožnju za koju se prijavio, dužan je da nađe zamenu koja će njegovu obavezu ispuniti.
  • Svaki taksi automobil mora imati taksimetar i to blombiran, sa oznakom S.O.U.G.B. i godinu kada je ista postavljena.
  • Prema vrsti vožnje postoje tri tarife, za varoški rejon, van varoškog rejona i za noćnu vožnju.
  • Vožnja po slobodnoj pogodbi zabranjena je.
  • Za vreme vožnje šoferi moraju imati sitnog novca do 50 dinara, da bi vožnju mogli naplatiti tačno po taksimetru i putniku vratiti ostatak.
  • U slučaju nesuglasice između putnika i šofera ili fijakeriste, naročito u pogledu plaćanja vožnje, ima se ova raspraviti kod najbližeg policijskog nadleštva. Ako bi se utvrdilo da putnik nije u pravu, dužan je da plati i vožnju do policije. Ako bi putniku bilo više naplaćeno, to će mu se vratiti naplaćeni novac preko tarife, a vozač će biti kažnjen.
  • Šoferi i vozači kola za opštu upotrebu moraju biti pristojno odeveni. Za vreme rada na sebi moraju imati čist mantil i kačket.
  • Moraju biti učtivi i uljudno se ponašati. Ne smeju se svađati, larmati i nepristojne reči izgovarati.
  • Za vreme vožnje ne smeju pušiti, niti smeju piti alkoholna pića, kako za vreme vožnje, tako i dok su na stanici i uopšte dok su zaposleni, niti se smeju udaljavati od svojih kola.
  • Šoferi kola za opštu upotrebu dužni su svakoga voziti ko im se za vožnju obrati, sem ako bi bili od strane drugog kog putnika za to vreme zauzeti.
  • Ne moraju voziti pijana lica ili ona koja bi im mogla odelom, opremom, prtljagom ili inače isprljati ili oštetiti kola.
  • Zabranjeno je voziti mrtvace i lica bolesna od zaraznih bolesti.
  • Zabranjeno je voziti lica koja prilikom vožnje larmaju, pevaju ili sviraju, naročito ako su pijana.
  • Šoferi i fijakeristi dužni su primiti sa putnicima prtljag ili pakete i to od jednog putnika do 50kg., no ne moraju primiti više od 100kg ukupno, niti predmete preko 1 metar dužine i 80cm širine.
  • Automobili i fijakeri po pravilu čekaju putnike na određenim stanicama.
  • Stanica ima stalnih i privremenih.
  • Zabranjeno je šoferima da bez nadležnog odobrenja i po svom nahođenju menjaju stalne stanice.
  • Zabranjena je vožnja automobilom u cilju pribavljanja putnika ili stajanja van stanice.
  • Na stanici moraju stajati po određenom redu i ne smeju iz reda izlaziti pre no što putnik zauzme kola, a vozači moraju biti sve vreme kod svojih kola.
  • Automobili i fijakeri po dolasku na stanicu zauzimaju poslednje nezauzeto mesto po redu.
  • Zabranjeno je vozačima na stanicama uzvicima i nepotrebnom larmom dosađivati prolaznicima, a naročito građanstvu u susedstvu.
  • Najstrožije im se zabranjuje da ulaze u okolne kuće i dvorišta, bez odobrenja vlasnika ili zakupca imanja.
  • Zabranjeno je na stanici i na ulici prati kola i ma kakvu nečistoću ostavljati ili vršiti opravke koje nisu neodložne.
  • Kola moraju biti solidno izrađena, udobna i sigurna za vožnju , potpuno ispravna i pristojnog izgleda.
  • Vozač mora da ima položen vozački ispit, da je punoletan, da je dobrog vladanja. Da nije osuđivan za zločinstva ili krivice iz koristoljublja i protiv reda, mira i javnog morala. Da je telesno i duševno zdrav, da nije odan piću, da je pismen. Da uredno odgovara svojim građanskim obavezama.
Kao što se vidi iz priloženog, izgleda da predratno društvo i nije bilo tako loše uređeno kao što smo nakon 1945. učeni. Pitanje je da li se napisano i poštovalo. Izvor: Naredba upravnika grada Beograda za godinu 1929.

Dopada Vam se tekst? Podelite ga sa drugima:

Leave a Reply