• Književnost

    Španski zid Radeta Drainca ili Kelner još jednu čašu!

    Čitajući knjigu “Španski zid i naša ljubav” našeg predratnog pisca Radojka Jovanovića, samoprozvanog Rade Drainac, iskreno sam uživao. Radojko je rođen 1899. godine u Trbunju, Rade je umro u Beogradu 1943. Prolazeći proždrljivo kroz stranice knjige Drainac je više puta uspeo da mi izmami osmeh ili da me vrati na početak pasusa da ponovo pročitam deo koji mi se dopao. Nisam imao vremena da je pročitam do kraja jer je neko kupio knjigu, tako da sam morao da je spakujem i pošaljem budućem vlasniku koji će u njoj uživati kao ja, ako ne i više. Eto, to je jedna od loših strana rada u knjižari. Ja ću sačekati sledeći primerak…

  • Književnost

    Зашто волим Ђакома Леопардија

    Први сусрет са делима италијанског класика Ђакома Леопардија имао сам током средњошколских дана. Наш сусрет десио се ван школе, као уосталом већина за мене значајних сусрета. У питању је издање Српске књижевне задруге из 1937. године (коло 275). Невелика књижица носи наслов “Ђакомо Леопарди – Песме и проза”. Са италијанског је текстове превео српски књижевник, критичар и песник Сибе Милинчић, док је предговор написао српски књижевни критичар и есејиста Марко Цар. Књиге ретко када почињем од почетка, обично насумично отворим средину и прочитам једно поглавље, па ако ме не привуче, дам књизи још једну шансу, па поново насумично отворим неки од средишњих табака. Ако ми се допадне, кренем од почетка,…

  • Književnost

    Naslovi u mojoj glavi

    Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i…

  • Književnost

    Tajanstveni stranac Mark Tvena i Gospodin Niko

    Kada bi me neko pitao koja ti je omiljena knjiga odmah bih odgovorio: “Pa, Tajanstveni stranac, naravno”. A film? Mr. Nobody. Iako mi to verovatno nije omiljena knjiga, iako omiljenih knjiga imam više nego jednu, a filmova još više, ova knjiga Mark Tvena je na mene ostvarila trajni uticaj, iako nakon prvog čitanja, pre 20-tak godina, nisam bio posebno impresioniran. Knjige, kao i hranu ili vino, različito doživljavamo u različitim životnim dobima. Tako i treba da bude. Radi se o nevelikom štivu koje se dugo čita jer se o redovima ove knjige dugo razmišlja. Tajanstveni stranac je definitivno knjiga koja se razlikuje od svih prethodnih Tvenovih dela i koju iskreno…

  • Istorija

    Prvi svetski rat na Balkanu: Knjige kao svedoci istorije

    Knjige su svedok istorije i putokaz za budućnost. Za svaki rat su potrebne dve strane, a u slučaju svetskog sukoba i više. Austrougarska je pre svoje propasti i totalnog raspada u svoje granice inkorporirala mnoge slovenske zemlje, čiji su stanovnici velikom većinom imali udela u Prvom svetskom ratu kao njeni vojnici. Neki su to smatrali neizbežnim moranjem, dok su drugi u tom poduhvatu pronašli i određene ideale i “skoro” do kraja ih sledili. Knjiga kao jedan od onovremenih retkih medija i danas svojim sadržajem, kao i hronologijom svedoči o tim vremenima, raspoloženju, stanju duha jednog naroda i promenama političkih gledišta. Istoriju piše pobednik i njegove knjige se preštampavaju, ali je takođe…