• Razno

    Misli, zabeleške, nedovršeni tekstovi

    Vračar Knjižicu “Vračar”, prvo izdanje iz 1994. godine, Svetlane Velmar-Janković pročitao sam večeras za oko 45 minuta. Odmah da napomenem, ovo prvo izdanje je značajno kraće od kasnijih, onog Stubova kulture i poslednjeg, Laguna 2016. godine. Iako su ova novija označena kao “dopunjeno izdanje”, meni se čini da se radi o različitim knjigama. Iskreno, nisam ih čitao, već samo prelistao prvih 20-tak strana. Ono što sam pročitao, toga nema u prvom izdanju. Izdanje iz 1994. koje imam pred sobom je pravo remek delo, malog formata i sa samo 88 stranica teksta i ilustracija u boji. Format taman za džep, pravi telefonski, dijagonala 7 inča. Knjižica u romantično-fantastičnom stilu opisuje kraj…

  • Istorija

    Taksi prevoznici u Beogradu između dva svetska rata

    Taksista, fijakerista ili uopšteno prevoznik u starom Beogradu nije mogao biti svako. Da je to bilo lako, taksista bi bio svako. Šalu na stranu, pravila taksi i fijakerskog javnog prevoza u Beogradu između dva svetska rata deluju dosta uređenije nego što se u praksi može videti danas, 90 godina kasnije. Treba napomenuti da je u Beogradu još od 1922. godine postojalo Udruženje profesionalnih šofera. Kako je bio uređen zakon o “vozilima za opštu upotrebu” i vozačima istih, uverite se sami čitajući redove koji slede. Sva taksi vozila moraju dva puta godišnje na tehnički pregled. Taksista je dužan da preuzme vožnju za koje se prijavio. Ukoliko taksista nije u mogućnosti da…

  • Istorija

    Beogradska moda 1920. Kratke suknje i gologlave devojke

    „Šala o zbilji – Fezet“ spada u onu grupu knjiga čiji vam naslov ne govori ništa, pa stoga verovatno nikada ne bi pružili ruku ka njoj. Knjigu “Šala o zbilji” objavio je 1921. godine, prvi i jedini put, poznati beogradski izdavač “Geca Kon”. Tematika ove knjige bavi se beogradskom svakodnevnicom u godinama odmah nakon završetka Prvog svetskog rata. Poglavlje koje sam izabrao govori o modi i pomodarstvu tih godina. Prepoznaćete određene šablone ponašanja i razmišljanja prisutne i dan danas. Kada je zimus trebalo poći na put u oslobođenu zemlju, bio sam u nedoumici kako da se spremim. Do nas su iz Beograda dopirali najraznovrsniji glasovi o oskudici u kojoj se…

  • Istorija,  Preporučeno

    Papakostopulosi sa Topličinog venca br. 9

    Papakostopulosi su bili beogradska porodica grčkog porekla koja je u starom jezgru glavog grada živela u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Živeli su u Beogradu malo duže od jednog veka i zatim zauvek nestali. Ovo je priča o njima, ovo je priča o ljudima koji su unapređivali Beograd i svojim radom i postojanjem doprineli da bude ono što je jednom trebao da bude, a što više nije. Panajot Papakostopulos (1820-1879), Grk iz Velventosa, danas opština Servia-Velventos (Σέρβια-Βελβεντός) u Kožanskom okrugu (severna Grčka) 1835. godine doselio se u Novi Sad gde je radio kao učitelj i davao časove grčkog jezika trgovcima. U Vojvodini je naučio srpski i nemački…