Razno

Moj izbor iz knjige: “Samom sebi” Marko Aurelije Antonin

M. Annius Verus, rođen pod imenom Marcus Annius Catilius Severus, upamćen kao jedan od “Pet dobrih careva”, nakon što je usvojen promenio je svoje ime u Marko Aurelije. Nakon što je postao car dodao je nadimak Antonin. Rodio se 25. aprila 121. g. n. e. u Rimu gde je njegova porodica španskog porekla imala ugledan položaj. Odmalena je oko sebe imao najbolje učitelje. Godine 161. stupio je na presto čime je ispunjen Platonov san o vladaru-filozofu. Sam Marko Aurelije često je ponavljao Platonovu misao: “Narodi će biti srećni tek onda kad ili filozofi postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi.” Kada je M. A. Antonin došao na vlast uistinu je započelo doba zvano “carstvo filozofa”. Za Aurelijeve vladavine njegovi učitelji, ali i mnogi drugi filozofi, postaju konzuli i državnici.

U samoći najviše je voleo da razgovara sam sa sobom, tražeći utehu i potporu u filozofiji. Te razgovore ostavio je zabeležene u spisu “Razmatranja o samom sebi”. Umro je 180. godine tokom pohoda protiv “Germana”. Smrt ga je zadesila u slovenskom ribarskom naselju, kasnije rimskom logoru zvanom Vindobona, danas poznatom kao Beč (Wienn).

U nastavku pročitajte moj izbor iz dela Marcus Aurelius Antoninus “Samom sebi”
  • Potrudi se da jednom naučiš nešto zaista korisno i prestani da lutaš. Budale su oni koji se celog svoga veka trude i muče, a nemaju pred očima cilj prema kome bi mogli usmeriti svoje težnje i misli.
  • Neka svako tvoje delo, svaka reč i svaka pomisao budu takvi kao da je mogućnost tvoga odlaska iz ovog života već tu.
  • Hleb za vreme pečenja puca na izvesnim mestima i baš te pukotine, koje ne zavise od pekareve stručnosti, padaju u oči i izazivaju u nama želju za jelom.
  • Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jer ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našeg sopstvenog uma, biti sprečen da obaviš neki drugi posao. Treba izbegavati sve što nema osnove i svrhe, brigu o stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli.
  • Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga.

Svako živi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili je živeo, ili je ono još u mraku. Sasvim je kratko vreme koje svaki pojedinac proživi, a isto je tako sićušno mesto na zemlji na kojem živi. Sićušna je i najdugotrajnija posmrtna slava, koja se, uostalom, oslanja samo na predanje sićušnih ljudi koji će već sutra umreti i koji ne poznaju ni sami sebe, a kamoli čoveka koji je već odavno mrtav.

  • Ukloni misao pa se nećeš žaliti: “Uvređen sam”. Ukloni misao “Uvređen sam”, i uvrede neće biti.
  • Imaš li razum? Imaš. Zašto ga onda ne upotrebljavaš? Jer, ako ti razum radi kako treba, šta tražiš više?
  • Sve što je lepo, pa makar šta to bilo, lepo je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema nikakvog udela. Jer ništa neće postati ni gore ni bolje ako se hvali.
  • Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nikad nemoj reći: “Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti.” Nego: “Blago meni što živim bezbrižno, što me sadašnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo.”
  • Ti se valjda ne ljutiš na čoveka koji zaudara na znoj? Ni na onog kome zaudara iz usta? Šta se to tebe tiče? Takva su njegova usta i takav pazuh, a sa takvih mesta i isparenje mora biti takvo. “Ali čovek poseduje razum” reći će neko, “pa može, ako hoće, razmisliti zašto ga se ljudi gade.” Vrlo dobro! Ali, i ti imaš razum. Pokreni dakle njegov razum svojim, objasni mu njegove nedostatke i pouči ga. Jer, ako te bude slušao, izlečićeš ga i nećeš morati da se ljutiš na njega. Nemoj biti ni tragičar, ni bludnica.
  • Ostavljen negde samom sebi, ja sam nekada bio srećan. “Srećan” znači: bio sam čovek koji je sam sebi dosudio sreću. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti duše, dobri nagoni i dobra dela.
  • Uvek jedne stvari žure da postanu – a druge da ih nestane, i od onoga što nastaje, uvek je jedan deo već nestao.
  • Kako su ljudi glupi! Neće da hvale one koji žive sa njima, u njihovo vreme i u njihovoj zajednici, a veoma im je stalo do toga da ih hvale njihovi potomci, koje niti su ikada videli, niti će ih ikada videti.
  • Ako ti je neka stvar teška, ne smeš odmah misliti da je ona čoveku nedostižna. Moraš verovati da je, ako je čoveku uopšte moguće, i ti možeš postići.

Ako neko može da mi dokaže i da me ubedi kako moje mišljenje ili rad nisu pravilni, ja ću radosno promeniti svoje gledište. Jer ja tražim istinu koja još nikada nikome nije naudila. Oštećen je samo onaj koji istraje u svojoj grešci i neznanju.

  • Sramota je da u jednom telu duša oslabi pre nego što je oslabilo telo.
  • Moraš misliti i na isprepletenost svih stvari u kosmosu i na njihov međusobni odnos. Jer su, u izvesnom pogledu, sve stvari međusobno povezane i tako su sve u međusobnom srodstvu. To je zato što one proizlaze jedna iz druge, da bi kretanje bilo sređeno i skladno i da bi sve ono što postoji bilo jedinstveno.
  • Prilagođavaj se stvarima za koje te je vezala sudbina. Voli ljude sa kojima te je ona sastavila, i voli ih od srca.
  • Ono što ne koristi roju, ne koristi ni pčeli.
  • Da li se neko plaši promene? Zar bez nje može nešto da se desi?Možeš li da se hraniš ako namirnice ne pretrpe promenu? Zar ne uviđaš da je i tebi neophodno potrebna promena, a da je tvoja promena potrebna i opštoj prirodi.

Ne misli na ono što nemaš kad ga imaš, nego od onoga što imaš odaberi ono što je najdragocenije i misleći na to, računaj kako bi žestoko težio za njim da ga nemaš. Ali, pazi se da se, pošto mu se toliko raduješ, ne navikneš na precenjivanje; jer ćeš izgubiti spokojstvo ako ga jednom više ne budeš imao.

  • Treba posmatrati prošlost i bezbrojne promene kraljevskih vlasti. Tako će biti moguće predvideti i buduće stvari.
  • Veština živeti sličnija je veštini borenja no veštini igranja.
  • Onaj koji se boji smrti, boji se ili toga da ništa više neće osećati, ili da će osećati na drugi način… Prestanak života je pojava iste vrste kao i mladost, starenje, rastenje i cvetanje…
  • Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili ih pouči boljem, ili ih podnosi.
  • Nepravdu vrši često i čovek koji nešto ne uradi, a ne samo onaj koji nešto uradi.
  • Kamen koji si bacio u vis, nije ni nesrećan što je opet pao na zemlju, ni srećan što si ga bacio u vis.
  • Greh svoga bližnjeg ostavi tamo gde je.
  • Ne sanjaj o Platonovoj državi! Budi zadovoljan ako si makar za jedan korak pošao napred. Ne preziri ni najmanje napredovanje.
  • Gubitak nije ništa drugo nego promena.
  • Svi delovi prirode koje obuhvata kosmos moraju propasti. To treba razumeti tako da oni moraju pretrpeti neku izmenu.
  • Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav.
Marko Aurelije Antonin "Samom sebi". Matica srpska, Novi Sad b.g. Prevod sa grčkog Albin Vilhar, predgovor Miloš N. Đurić. Foto: hdrcreme.com
Dopada Vam se tekst? Podelite ga sa drugima:

Leave a Reply