• Uspomene sa krfa i Vida. Tri pisma i jedna knjiga
    Putovanja

    Uspomene sa Krfa i ostrva Vido. Tri pisma i jedna knjiga

    Kao što se često za knjige kaže da imaju svoj sopstveni život i put, tako su i ova tri pisma i jedna knjiga krenuli na neočekivano putovanje. Pisma je 1917. godine napisao i sa ostrva Krf poslao ondašnji blagajnik Ministarstva finansija kraljevine Srbije. Slao ih je svom mladom rođaku koji se, kao srpski vojnik, nalazio na Solunskom frontu. Nakon što je mladić krajem 1917. godine preminuo, pisma su nakon završetka rata dopremljena u Beograd i predata mladićevoj porodici. Pisma su do 2016. godine bila u Beogradu, kada je preminuo poslednji...

  • Istorija

    Марија од Босне. Једна наша заборављена књегињица у Швабенланду

    Постоји доста старих књига које на први поглед, према њиховом наслову или аутору, обиму или формату, великој већини људи не привлаче пажњу. Ја волим баш такве књиге јер се у њима врло често крије историјско или књижевно благо. Трудићу се да повремено објавим интересантне делове из појединих књига тог типа, што овде, што у одељку за електронске књиге. Данас испред себе имам књигу Јована Радонића у којој је 1938. године објавио своје чланке, претходно расуте по разним часописима и листовима за 45 година свог рада. У овој књизи има више тема којима ћу се током времена бавити. Молим? Како се зове књига? То сте хтели знати? А не, то вам…

  • Književnost

    Naslovi u mojoj glavi

    Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i…

  • Istorija

    Papakostopulosi sa Topličinog venca br. 9

    Papakostopulosi su bili beogradska porodica grčkog porekla koja je u starom jezgru glavog grada živela u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Živeli su u Beogradu malo duže od jednog veka i zatim zauvek nestali. Ovo je priča o njima, ovo je priča o ljudima koji su unapređivali Beograd i svojim radom i postojanjem doprineli da bude ono što je jednom trebao da bude, a što više nije. Panajot Papakostopulos (1820-1879), Grk iz Velventosa, danas opština Servia-Velventos (Σέρβια-Βελβεντός) u Kožanskom okrugu (severna Grčka) 1835. godine doselio se u Novi Sad gde je radio kao učitelj i davao časove grčkog jezika trgovcima. U Vojvodini je naučio srpski i nemački…

  • O starim knjigama

    Stare knjige očuvane uz pomoć lekovitih biljaka

    Vijetnam – Porodica farmera u provinciji Thanh Hoa uspešno je uz pomoć lekovitih biljaka uspela da sačuva više od 400 starih knjiga svih vrsta, koje su generacijama sakupljane u njihovoj porodici. Vijetnamski farmer Tran Van Luu je pronašao način da iz više vrsta lekovitog bilja izdvoji određenu supstancu i da uz pomoć nje uspešno zaštiti i sačuva svoje knjige od zuba vremena. Luu kaže da održava knjige na taj način, tako što sakupljene biljke prokuva i zatim ih pere dobijenim čajem. Nakon toga, knjige balsamuje prokuvanim listovima biljaka i zatim ih suši na suncu. Zahvaljujući ovoj specijalnoj supstanci, kompletna zbirka Luuove porodice ostala je netaknuta. Stranice u knjigama su kompletne…

  • Istorija

    Beogradska moda 1920. Kratke suknje i gologlave devojke

    „Šala o zbilji – Fezet“ spada u onu grupu knjiga čiji vam naslov ne govori ništa, pa stoga verovatno nikada ne bi pružili ruku ka njoj. Knjigu “Šala o zbilji” objavio je 1921. godine, prvi i jedini put, poznati beogradski izdavač “Geca Kon”. Tematika ove knjige bavi se beogradskom svakodnevnicom u godinama odmah nakon završetka Prvog svetskog rata. Poglavlje koje sam izabrao govori o modi i pomodarstvu tih godina. Prepoznaćete određene šablone ponašanja i razmišljanja prisutne i dan danas. Kada je zimus trebalo poći na put u oslobođenu zemlju, bio sam u nedoumici kako da se spremim. Do nas su iz Beograda dopirali najraznovrsniji glasovi o oskudici u kojoj se…

  • Putovanja

    Rimske knjižare. Kupovina knjiga u Rimu

    U Rimu sam najviše vremena proveo po knjižarama i antikvarnicama. Pošto mi je u jednom periodu života često bio usputna stanica, uvek sam imao nekoliko slobodnih sati, ponekad i ceo dan, da obiđem mesta na kojima se prodaju knjige. Preneću vam kraći opis nekoliko interesantnih lokacija koje treba posetiti. Pošto je tržište knjiga kritična grana u celom svetu, ne garantujem da sve navedene knjižare i dalje rade. Ako je kojim slučajem neka i zatvorena, ima dovoljno drugih koje će zadovoljiti svačiji ukus. U Rimu sam se prvi put susreo sa mojim danas odličnim prijateljem Antonelom, bibliofilom i ljubiteljem srpske srednjovekovne istorije. Antonello Razza prevalio je put od 500km, od Đenove…

  • Razno

    Kornelije Agripa i Okultna filozofija

    Tokom mog višegodišnjeg boravka u Italiji, imao sam dosta slobodnog vremena koje sam uglavnom koristio za obilaske, šetnje i čitanje. Sredinom 2010. godine prevodio sam knjižicu o Korneliju Agripi i okultnoj filozofiji čiji vam deo donosim na ovoj stranici. Prevod je sa italijanskog jezika, iz knjige čijeg se naslova danas ne sećam. Kao što sam rekao, radi se samo o delu teksta jer prevod nikada nisam priveo kraju. Čak i ovakav, osakaćen, tekst donosi dosta korisnih informacija o Agripi i njegovom delu. Fantastični svet magije, vizije čarobnjaka, veštica i demona ne nalazi se samo u tradicionalnim pričama, bajkama ili knjigama o Hari Poteru. Renesansa okultna filozofija je bila ravnopravni ogranak…

  • Istorija

    Par reči o Vuku Karadžiću

    Kako se govorilo u Vukovoj porodici? U porodici prvog i najvećeg srpskog zakonodavca srpskog jezika govorilo se – nemački. To je poznato. Manje je poznato koliko se i kako Vuk starao da mu žena i deca nauče srpski. O tome je Vuk mislio čim se u Beču upoznao sa svojom budućom ženom Anom Kraus. Tri meseca nakon poznanstva sa njom a tri godine pre ženidbe, on joj piše: “Radujem se što niste zaboravili ono što sam Vas učio srpski, nego ste i sami još naučili. želja mi je da jednom dobro govorite i pišete srpski.” Vukova želja nije se ispunila: Ana nikada neće naučiti da dobro govori srpski, a kamoli…