• Uspomene sa krfa i Vida. Tri pisma i jedna knjiga
    Putovanja

    Uspomene sa Krfa i ostrva Vido. Tri pisma i jedna knjiga

    Kao što se često za knjige kaže da imaju svoj sopstveni život i put, tako su i ova tri pisma i jedna knjiga krenuli na neočekivano putovanje. Pisma je 1917. godine napisao i sa ostrva Krf poslao ondašnji blagajnik Ministarstva finansija kraljevine Srbije. Slao ih je svom mladom rođaku koji se, kao srpski vojnik, nalazio na Solunskom frontu. Nakon što je mladić krajem 1917. godine preminuo, pisma su nakon završetka rata dopremljena u Beograd i predata mladićevoj porodici. Pisma su do 2016. godine bila u Beogradu, kada je preminuo poslednji...

  • Istorija

    Марија од Босне. Једна наша заборављена књегињица у Швабенланду

    Постоји доста старих књига које на први поглед, према њиховом наслову или аутору, обиму или формату, великој већини људи не привлаче пажњу. Ја волим баш такве књиге јер се у њима врло често крије историјско или књижевно благо. Трудићу се да повремено објавим интересантне делове из појединих књига тог типа, што овде, што у одељку за електронске књиге. Данас испред себе имам књигу Јована Радонића у којој је 1938. године објавио своје чланке, претходно расуте по разним часописима и листовима за 45 година свог рада. У овој књизи има више тема којима ћу се током времена бавити. Молим? Како се зове књига? То сте хтели знати? А не, то вам…

  • Književnost

    Naslovi u mojoj glavi

    Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i…

  • Istorija

    Papakostopulosi sa Topličinog venca br. 9

    Papakostopulosi su bili beogradska porodica grčkog porekla koja je u starom jezgru glavog grada živela u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Živeli su u Beogradu malo duže od jednog veka i zatim zauvek nestali. Ovo je priča o njima, ovo je priča o ljudima koji su unapređivali Beograd i svojim radom i postojanjem doprineli da bude ono što je jednom trebao da bude, a što više nije. Panajot Papakostopulos (1820-1879), Grk iz Velventosa, danas opština Servia-Velventos (Σέρβια-Βελβεντός) u Kožanskom okrugu (severna Grčka) 1835. godine doselio se u Novi Sad gde je radio kao učitelj i davao časove grčkog jezika trgovcima. U Vojvodini je naučio srpski i nemački…

  • O starim knjigama

    Jedna knjiga o Đurađu Kastriotiću Skenderbegu iz 1942.

    Pre nekoliko meseci objavio sam na ovom blogu kratak tekst o istorijskoj studiji čija je tema Skenderbeg. Naslov teksta je “Đurađ Kastriotić Skenderbeg : studija Nikole Vulića” i možete ga pročitati klikom ovde. Sada pod rukom imam još jednu knjigu koja se bavi istom tematikom i dopunjuje prethodno navedenu studiju Nikole Vulića iz 1892. godine. Radi se o jednom retkom ratnom izdanju Srpske kraljevske akademije (Spomenik XCV, drugi razred, broj 74), izdatom u Beogradu 1942. godine. Naslov dela je “Đurađ Kastriot Skenderbeg i Arbanija u XV veku (istorijska građa)”. Autor je Dr Jovan Radonjić, pisac više značajnih istorijskih knjiga. U uvodu Radonjić se dotakao i Vulićeve studije o Skenderbegu i…

  • Razno

    Botovi u sferi kulture i kako ih prepoznati

    Bot je skraćeni naziv za softverskog robota, odnosno veštački inteligentnog softverskog agenta. Tako počinje jedna od definicija. Mojim rečima to izgleda ovako: Ljudi, tj. radnici koji su plaćeni da na pojedinim ili čak svim vestima na onlajn portalima ostavljaju komentare popularno se zovu botovi. Botovi imaju različite ciljeve, a najčešće je popularizovanje ili diskreditovanje određene ličnosti ili događaja. Ranijih godina su se mogli pronaći samo na političkim i sportskim vestima, dok su danas zastupljeni skoro svuda, pa čak i u oblasti kultura. Ovo je kratak opis ovog “složenog” zanimanja, onako “iz prve”. U nastavku pročitajte kako izgledaju “bot” komentari na jednoj vesti iz rubrike kultura. Radi se o restauraciji spomenika…

  • Književnost

    Kako da deca zavole knjige i čitanje

    Još jedan od tekstova koje sam izvadio iz moje stare prašnjave SATA kutije. Iz 2012. je godine, ali smatram da po kakvoći zaslužuje svoje mesto na ovim stranicama. Deca koja vole da čitaju razvijaju svoj vokabular, kreativnost i maštu. Takođe su uspešnija u školi i u knjigama mogu da pronađu doživotni izvor zadovoljstva. Roditelji, bake i deke i drugi rođaci ili stariji prijatelji mogu pomoći deci da zavole knjigu i čitanje i omoguće da se ta ljubav prenese i na njihovu decu i unuke jednog dana. Većina metoda koje ćemo navesti ne iziskuje dodatno vreme, već da drugačije iskoristite vreme koje već provodite sa decom. Ako se odlučite da probate…

  • O starim knjigama

    Od tradicionalnog čoveka do seoskog đilkoša. Jedan detalj iz Almanaha Prosveta za 1939.

    Neiskusni mladi ljudi gotovi su da s omalovažavanjem govore o životu i običajima patrijarhalnog sveta. Zadojeni u školi duhom progresizma, oni u svemu starinskom vide nešto nazadno, neki društveni balast. Nema ničeg opasnijeg za narodno prosvećivanje no što je takva sujetna površnost. U stvari, ne razvija se kultura čovečanstva u jednom jednostavnom nizu, gde je bolje ono što je docnije, nego se razvija u zatvorenim krugovima, u varijacijama. Patrijarhalni režim naših oblasti pretstavlja takav jedan krug, drugačiji od kruga moderne civilizacije, ali ne i niži. U njemu su izrađene vrednosti moralne i materijalne do savršenstva svoje vrste. Ovde samo ističem kako je glupo i površno meriti vrednosti jednoga kulturnoga kruga…

  • Istorija

    Taksi prevoznici u Beogradu između dva svetska rata

    Taksista, fijakerista ili uopšteno prevoznik u starom Beogradu nije mogao biti svako. Da je to bilo lako, taksista bi bio svako. Šalu na stranu, pravila taksi i fijakerskog javnog prevoza u Beogradu između dva svetska rata deluju dosta uređenije nego što se u praksi može videti danas, 90 godina kasnije. Treba napomenuti da je u Beogradu još od 1922. godine postojalo Udruženje profesionalnih šofera. Kako je bio uređen zakon o “vozilima za opštu upotrebu” i vozačima istih, uverite se sami čitajući redove koji slede. Sva taksi vozila moraju dva puta godišnje na tehnički pregled. Taksista je dužan da preuzme vožnju za koje se prijavio. Ukoliko taksista nije u mogućnosti da…