• Muzika

    Šta je DSD i zašto slušati muziku u DSD High Res Audio formatu

    Kako je to Sony na svom sajtu objasnio “HighResAudio predstavlja savršen izbor za audiofile, ljubitelje muzike i digitalne audio sisteme, kao i za sve situacije u kojima je važan čist kvalitet zvuka.” Iako se za HighRes smatra svaki format sa rezolucijom 24-bit/96kHz ili većom, moje uši samo DSD format doživljavaju superiornim u odnosu na ostale digitalne nosače zvuka, čak i u odnosu na CD (Redbook CD) koji koristi rezol. od 16-bit/44.1kHz. Eto, nakon DSD iskustva, stari dobri CD mi je na drugom mestu, ostale digitalne formate ne slušam, ako ne moram. Šta je to DSD? DSD Records (DSD) je zaštitni znak koji koriste Sony i Philips za sistem digitalne reprodukcije…

  • Razno

    Kako popraviti knjigu kojoj nedostaju stranice

    Odmah da razjasnimo, ako popravka košta više nego što vredi knjiga, nemojte je popravljati, kupite drugu knjigu, osim naravno u slučaju ako vas baš za taj primerak vežu uspomene ili druge emocije. Veliki broj novih izdanja ne vredi popravljati jer su štampane na nekvalitetnom papiru i povezane sistemom seci i zalepi, pa zato listovi često ispadaju, za razliku od starijih izdanja gde su knjige prošivene koncem i knjiga može ostati kompaktna i čvrsta i po nekoliko stotina godina. U slučaju da knjizi nedostaju stranice evo šta treba uraditi. Nakon što ste ustanovili koje stranice nedostaju, potrudite se da pronađete drugi kompletan primerak iste knjige. Pojedina izdanja možete pronaći onlajn u…

  • Istorija

    Božidar S. Nikolajević protiv lista “Politika”

    Davne 1920. godine u štampariji Save Radenkovića i brata u Beogradu, štampana je mala knjižica optužujućeg i opominjućeg naslova. Naziv joj je “Laž i kleveta”. Autor je rođeni Dorćolac, Božidar S. Nikolajević (1877—1947), književnik i istoričar umetnosti, diplomata, upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, profesor i osnivač katedre za Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu. Boža, sin Svetomira Nikolajevića, prvog srpskog šekspirologa, bio je autor i prve srpske monografije o Leonardu da Vinčiju (1907). Čovek koji je 1907. godine opisao Monalizu rečima: “Mona Liza sanja i živi svojim životom, nama zagonetnim, jer ga ne shvatamo. Zato nam se i čini na prvi pogled tuđa. A Mona Liza je, u samoj stvari, ono…

  • Istorija

    Pravila dvoboja ili šta treba znati ako ste na dvoboj izazvani

    Ako ste ikada bili na dvoboj izazvani, ili niste, pravila dvoboja treba znati. Naravno, ovo je šala, u današnje vreme viteški dvoboj ne postoji, kao što je i viteško ponašanje sve ređe. Popularniji je sukob bez pravila, deset na jednog ili dvadeset na jednog, gde se oružja ne biraju, a cilj je što brža i što veća fizička povreda protivnika. U 19. veku građanske parnice su zamenile nekadašnje dvoboje. Pravila i protokoli su zaboravljeni, pa evo prilike da se posetimo kako je to nekada izgledalo. Klasični dvoboj, kakva su bila njegova pravila i koji su bili uzroci dvoboja pre nekoliko stotina godina. Dvoboj je dogovorom uređena borba dve naoružane osobe…

  • Film

    Audio-vizuelna sećanja na FEST 1976

    Ne sećam se FEST-ova održanih u Beogradu sedamdesetih godina jer još uvek nisam, ili sam tek bio rođen. Ne sećam se Džeka Nikolsona u ludačkoj košulji, ni sicilijanskog siročeta De Nira, mladog italo-američkog imigranta. Ne sećam se Kjubrikovih mlečnih delikvenata, Džonatana E. na koturaljkama, kao ni perverzne pariske verzije Marlon Branda. Ne sećam se beogradskih premijera, ali zahvaljujući činjenici da ova remek dela postoje, danas mogu da uživam u njima i iz njih, u nedostatku dobrih filmova, crpim inspiraciju. Iste godine kada je Nina Simone propevala (provocirala i pevala: skr. pro-pev) na ženevskom jezeru (Montreux), u Beogradu se održao jedan od po kvalitetu boljih FEST-ova. Završen je 14. februara 1976.…